РУКОМЕТ

Врело пролеће "Жеље"

Рукометаши "Железничара" су у пролећном делу Друге лиге - Центар извојевали две победе, а једном су поражени.Тренутним учинком могу да буду изузетно задовољни, због чињенице да су фасцинантном игром победили јаку и најперспективнију рукометну екипу Србије - Партизан, резултатом 33:26. За многе је то било изненађење, али није за тренера Ненада Гачића. Тренутно РК "Железничар" заузима пето место са заостатком од три бода од првопласираног Металца из Ваљева.При том рукометаши Жеље су добро "закували" ситуацију на табели и најавили врело пролеће, јер се још три клуба налазе у кругу екипа које претендују за улазак у виши ранг такмичења - Прву лигу.Међу њима и "Жеља" са реалним шансама.

Прво званично првенство Југославије за мушкарце у великом рукомету одржано је у Загребу 1949.године.У својој полуфиналној групи Железничар се пласирао на 5.место, тако да није играо у финалу за назив првака државе.Следеће 1950.године у Савезној лиги Железничар је заузео 4.место, и био члан елитног рукометног друштва све до 1958.године када је одиграно последње првенство у великом рукомету.У свим тим годинама био је стално при врху али никада први.Тако је 1951. био 5, 1952 – 4, 1953 – 3, 1954 – 4, 1955 – 3, 1956 – 5, 1957 – 7 и 1958.заузео је 2 место.Девојке су такође играле велики рукомет и стално су биле при врху Савезне лиге.На полуфиналу у Сарајеву 1949.године биле су друге у својој групи а онда после финалних утакмица у Београду пласирале се на 3.место.Две године за редом 1950. и 1951.биле су 3. У јесењем делу првенства за 1951/52.Железничар је био први али првенство није до краја одржано.И следеће две последње године великог рукомета за жене 1954. И 1955. Железничар је заузео трећа места.У малом рукомету мушкарци Београдског Железничара само једне године били су чланови Савезне лиге.То је било 1959.године када су заузели 9.место.Мушка екипа тада је падала у све нижи ранг такмичења и више никада није постала члан елитног прволигашког друштва.У сезони 2011/12 мушка екипа је изборила пласман у виши ранг и тренутно се налазе на деоби четвртог места у другој лиги центар.

Одломак из монографије “60 ГОДИНА РУКОМЕТА У БЕОГРАДУ“

Рукометни клуб Железничар Београд

СТАРИ КЛУБ СЛАВНЕ ТРАДИЦИЈЕ

После другог светског рата у Југославији обнова земље била је ослоњена углавном ма омладинске радне акције.Млади из целе земље одлазили су тамо где су по мишљењу власти били најпотребнији у обнављању порушеног и изградњи новог.На тим акцијама млади су поред рада на послу,због кога су дошли, активно учествовали и на разним курсевима,где су добијали знања из више области.На радној акцији за изградњу железничке пруге Шамац-Сарајево одмах на почетку године од 1.фебруара до 31.марта 1947.године био је курс за инструкторе физичке културе, где су обучавани у једној новој спортској игри- рукомету.На већ следећим сменама бригадири и бригадирке у слободном времену играли су рукомет.Ова нова спортска грана одушевила је младе железничаре који су на радну акцију дошли из Београда и по повратку у наш главни град они су решили да оснују свој рукометни клуб. За oву своју идеју веома брзо остварили су велико одобравање централног Фискултурног друштва Железничар из Београда.Свечано 12.јуна 1947.године основали су рукометну секцију и формирали,како мушку тако и женску екипу.Све до 1950 носили су назив Секција а онда су државним декретом све секције постали клубови.Први тренер мушке екипе био је Бранислав Стефановић а женске Зоран Пантазис.Са тренинзима у великом рукомету играчи и играчице Железничара су почели на фудбалском игралишту код „ШЕСТ ТОПОЛА“ на обали Саве, и тренирали све до 1956.године када су ту изграђене хале Београдског сајма.Прво званично првенство Београда одржано је у позну јесен 1948.године где је шест мушких екипа требало да игра по систему сваки са сваким.У првом колу Железничар је победио Град Београд V са 3:0, а у другом изгубио од Црвене звезде са 4:0.У женској конкуренцији биле су пријављене само три екипе.У првом колу Железничар је победио Црвену звезду са 7:6.Тада је првенство прекинуто због изузетно лоших временских услова, тако да никада није ни завршено.